Analiza integriteta procesa izbora članova LAF Požarevac
June 8, 2018
0

Analiza integriteta procesa izbora članova LAF Požarevac ima za cilj da utvrdi koje su to procedure i tačke u ovom procesu čijim nepoštovanjem je smanjen integritet izbora članova ovog tela. Analizom dostupne dokumentacije utvrdili smo da je:

Komisija za izbor LAF-a nije regulisala postojanje privatnog interes između članova Komisije za izbor članova LAFa i kandidata za članstvo u LAFu.

Modelom za za izradu lokalnih antikorupcijskih planova, Agencija za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu Agencija) je propisala u meri 17.1.2 „Članovi Komisije daju pisane izjave o nepostojanju privatnog interesa u vezi sa učesnicima konkursa ili se izuzimaju iz rada Komisije ukoliko takav interes postoji”. Autori Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije u Požarevacu, među kojima je bio jedan od izabranih članova LAF Požarevac, nisu uzeli ovu meru Agencije i time otvorili put ka urušavanju integriteta izbora članova LAF Požarevac. Tako se iz priložene dokumentacije se ne vidi da li je se Ankica Hinić izuzela iz glasanja/ocenjivanja kolege Dalibora Lončara koji radi u istom sudu, Osnovnom sudu u Požarevcu.

Predstavnici za Komisiju za izbor LAF nisu birani od predstavnika civilnog društva i novinarskih udruženja

Model LAF je nastao u Nišu 2011 godine, kao odgovor na neusprešnu borbu protiv korupcije u Srbiji, a sa idejom da građani sa integritetom, koji su neposredno izabrani od Gradjanske komisije (sastavljene od predstavnika civilnog drustva i novinara) sa jasnim kriterijuma postanu članovi lokalnog antikorupcijskog tela – fabrike integriteta. Sedmogodišnji rad LAF Niš i BIRODI je doveo da je LAF model postao deo sistema preko Modela za lokalne antikorupcijske planove koji je izradila Agencije za borbu protiv korucije kao obavezu u Akcionom planu za Poglavlje 23, mera 2.2.10.37.

Kako je bilo Nišu? U Nišu su predstavnici civilnog društva i novinarskih udruženja izabrali po dva člana Komisije. Peti član Komisije je bio predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije. Komisija za izbor LAF Sombora je, uz pomoć BIRODI-a, dodatno definisala proceduru u delu izbora predstavnika civilnog društva i novinara kroz izborne sastanke.

Iz raspoložive dokumentacije i postojeće procedure se može videti da predstavnici civilnog društva i novinarskih udruženja nisu birani i transparetnom i participativnom procesu.

Metodologija evalucije kandidata je bila neprecizna i stvorila je prostor za arbitrarno odlučivanje.

Uvođenjem jasnih kriterijuma i operacionalizacijom u jedan instrumetnt se smanjuje diskreciono odlučivanje članova. BIRODI je u procesu izbora članova LAF Vranje izradio poseban instrument za merenje integriteta kandidata. Instrumet koji je korišćen od strane Komisije za izbor LAF-a.Komisije za izbor LAF-a. U saradnji sa Komisijom za izbor LAF Sombor izvršena je dorada i nadogradnja instrumenta. Donet je poseban akt Odluka o uzvrđivanju kriterijuma za izbor LAFa Sombor, što nije definisano Modelom Agencije. U navedenom aktu su precizno definisani koji se kriterijumimere i na osnovu čega se vrši rangiranje kanditata. Kriterijmu su: profesionalna karijera, antikorupcijski aktivizam, znanje i motivisanost za borbu protiv korupcije generalno, odnsno motivisanost i stručnost za posebne oblasti u okviru lokalnog antikorupcijskog plana Sombora. Čak je navedeno koji će kriterijum biti odlučjući pri jednakom broju bodova kod dva i više kandidata.
Čitanjem akta Uslovi, kriterijumi i merila za izbor članstva u telu za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije 2017-2020 koji je izradila Komisija za izbor članova LAF Pozarevac ne može se jasno naći kriterijumi za evaluaciju kandidata i ako je to bila u obavezi po Lokalnom akcionom planu za borbu protiv korupcije (mera 16.1.2).
U navedenom dokumetnu postoji informacija o pitanjima za kandidate na koje oni treba da odgovore u motivacionom pismu.
„Šta vas motiviše da se prijavite da se angažujete u LAF-u? Kako vidite politiku borbe protiv korupcije u našem društvu i šta biste sugerisali u vezi sa tim? Čime lično možete doprineti rešavanju problema korupcije u društvu? Kako ocenjujete Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije u Požarevcu? Kakvim rezultatom biste bili zadovoljni kada je u pitanju rad LAF-a?

Motivaciono pismo kao instrument evaluacije kandidata je suvišano, a navedenim pitanjima se ne dobijaju informacije koje su relevatne i precizne za selekciju kandidata za LAF. Isto se može reći i za intervju, koji je suvišan, a i uvodi mogućnost diskrecionong odlučivanja članova Komisije za izbor LAF-a, jer se na zna koja pitanja član Komisije postavlja kandidatu i šta tim pitanjem meri u odnosu na kriterijume. To se najbolje vidi u Zapisniku sa III sednice Komisije za izbor LAF, gde su kandidatima postaljanja uopštena pitanja o borbi protiv korupcije uopšteni i u nikakvoj vezi sa evaluacijom kandidata kada je u pitanju obavljanje dužnosti za šta je nadležan LAF. Ovo je dokaz za tvrdnju da je intervju bio suvišan.
Što se tiče upitika Uptnik je podeljen po baterijama pitanja koje nosi ime kriterijuma za evaluciju: podaci o profesionalnom statutu i doprinosu profesionalizaciji udruženja, podaci o iskustvima učeću u antikorupcijskim aktivnostima, stavovi o integritetu, lokalnoj samoupravi i borbi protiv korupcije. Značajan propust u upitniku je izostanak pitanja o stručnosti za obavljanje poslova u LAF-u.
Imajući u vidu zapisnik za IV sednice Komsije za izbor LAFa, tačnije fomulaciju „Imajući u vidu dobijene rezultate, Komisija je saglasno odlučila da se kandidati za konačnu rang listu izaberu iz grupe kandidata koji su ocenjeni ocenenama „u potpunosti zadovoljava“. Imajući u vidu član 17 Poslovnika o broju članova LAF-a, Komisija je nakon kraće razmene mišnjenja članova jednoglasno odlučila da se za konačnu rang listu izaberu tri člana smatrajući da je to za početak svrsishodnije s obzirom na razvojni karakter LAP-a i na mogućnost koju predviđa LAP da se pored stalnih članova u rad tela uključe i povremeni članovi po potrebi.

Pogrešno tumačenje šta su kriterijumi

Prema raspoloživim podacima predsedavajuća je pozvala članove Komisije da razmene mišljenja i usaglase, te da nakon toga svi članovi Komisije zajednički predlože tri kandidata od ukupno šest kandidata koji su ocenjeni ocenom „u potpunosti zadovoljava“. Umesto pozivanja na kriterijume i rezultate do kojih je došla, Komisija je diskreciono postupila i uvela nove kriterijme: transparetnost, participacija, proativnost građana, koji se u Modelu Agencije odnose na postupak izrade LAP-a, a ne izbor kandidata za LAF. Koristeći ove kriterijume Komisija je donela odluku o članovima LAF-a.
“Nakon izvršene razmene mišnjenja, Komisija je jednoglasno odlučila da sledeća tri kandidata uđu u konačnu rang listu: 1.Dalibor Lončar, diplomirani pravnik iz Požarevca, 2.Marija Jovanović-Bogdanović, predstavnik medija, voditeljka (završila srednju poljoprivrednu školu), 3.Sanja Stanković, medicinski tehničar. Uključnjem Marije Jovanović Bogdanović, kao predstavnika medija omogućava se transparentnost rada tela, a izborom Sanje Stanković doprinosi se u većoj veri participaciji građana. Pored toga što nije radno angažovana u organima Grada Požarevca, kandidatkinja nije zaposlena ni u ustanovama ili institucijama koji su direktni korisnici republičkog budžeta, pa se na taj način doprinosi i nezavisnosti tela u još većoj meri. Dalibor Lončar s obzirom na struku, u mogućnosti je da prepozna načine za bolju primenu normi na lokalnom nivou, kao i da ukaže na nedostatke koji su postojali u dosadašnjoj primeni”
Imajući u vidu primarnu funkciju LAF Požarevac, tela je nadzire primenu LAP Pozarevac dodati kriterijumi su sekundarnog značaja za merenje relevanosti za članstvo u LAFu.
Sve napred navednog govori da je Komsija za izbor LAF prekršila član 16. Poslovnika o radu Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Grada Požarevca 2017-2020, jer svoju odluku o izabranim nije donela na osnovu jasno definisanih kriterijuma, koje de facto nije definisala, odnosno uvela je neadekvatne i pogrešne kriterijume.
Komisija za izbor LAFa, je diskreciono postupila i kada je donela odluku o brojnosti LAF Požarevac, posebno ako se ima u vidu skor koji su imali neizabrani kandidati i broj od 16 oblasti koji treba da se monitoriše. Na ovaj način Komisija je diskreciono postupila u tumačnju člana 17. Poslovanika o radu Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Grada Požarevca 2017-2020 ne dajući argumentovano objašnjenje za odluku da izabre samo tri člana.
U kontekstu svega napred navedenog, a posmarajući čitav proces izbora članova LAF Požarevac, možemo da zaključimo da je ovaj proces obeležio manjak integriteta, netransparetnost i diskreciono odlučivanje.

U prilog navedenom govori postupanje Komisije prema kandidatu, profesoru dr. Ljubomiru Jaciću. Prema dostupnim dokumetima Ljubomir Jacić je na upitniku ostvario 14 bodova i time zauzeo drugo mesto. Pri oceni motivacionih pisama Komsija konstatuje „U pogledu motivacionih pisama, Komisija je saglasna da je potrebno izdvojiti pisma kandidata Miodraga Vukmirovića, Ljubomira Jacića, Dalibora Lončara, Saše Marjanovića, Marije Jovanović-Bogdanović i Sanje Stanković koja su na Komisiju ostavila utisak, zbog iznetih stavova i argumentacije u vezi postavljenih pitanja. Iz navedenih razloga Komisija je jednoglasno odlučila da pisma kandidata Ljubomira Jacića, Dalibora Lončara, Miodraga Vukmirovića, Saše Marjanovića, Sanje Stanković i Marije Jovanović-Bogdanović budu ocenjena ocenom „u potpunosti zadovoljava“.
O sprovedenom intervju sa kandidatom Ljubomirom Jacićem Komsija je u svoj zapisnik zabežila “Kandidat Ljubomir Jacić se u razgovoru posebno ostvrnuo na problem postojanja korupcije u prosveti, govorio o ispitivanju diploma i doktorskih disertacija, kao i osnivanju foruma za studente vezano za navedenu problematiku, a imao je i određene aktivnosti na međunarodnom nivou u vezi pomenute problematike”.
Ovo nam daje za pravo da tvrdimo da je kandidat Ljubomiru Jaciću uskraćeno članstvo u LAF na dva načina. Prvi, tako što nije adekvatno evaluiran, odnoson da članovi Komisije svoju odluku o izboru nisu doneli kako je propisano članom 16. Poslovnika, već diskreciono. Drugi, smanjivanjem broja članova LAFa bez obrazloženja, čime je takođe uskraćena mogućnost da profesor dr. Ljubomir Jacić bude član LAF-a Požarevac.

Kosovski Srbi izmedju teritorijalnog i  institucionalnog integriteta
April 10, 2018
0

Želim da se na početku razumemo. Nisam stručnjak za Kosovsko pitanje. Nisam pravnik, već sociolog, koji je na poziv jedne NVO sa severa Kosova uradio lokalne planove za transparetnost i integritet za sve četri opštine.

U još jednim odsudnim danima dosta se priča o Zajednici opština sa srpskom većinom  na Kosovu (zvaničan naziv), odnosno Zajednica srpskih opština (nezvaničan naziv) valja skrenuti pažnju na sadržaj kosovskog Zakona o lokalnoj samoupravi, zakon kojim je regulisana pravna osnova za udruživanje opština na Kosovu.  Sa sadržajem ovog zakona upoznao sam se 2015. godine. Tada sam pravio lokalne planove za transparetnost i integritet za četri opštine na severu Kosova u okviru projekta koji je realilzovao Centar za zastupanje demokratske kulture iz Kosovske Mitrovice. Pomenuti zakon je deo Paketa iz 2008. godine čiji je bio autor finski diplomata Marti Ahtisari koji je bio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o budućem statusu Kosova. Može reći da je Mahti Ahtisari (pra)rarodonačelnik Zajednice opština sa srpskom većinom. Briselski sporazum je (samo) međunarodna potvrda obaveze koju kosovske vlasti imaju prema srpskoj zajednici na Kosovu.

Imajući to u vidu, proces osnivanja Zajednice srpskih opština već mogao da bude gotov.To pomenuti zakon garantuje. U prilog tome ide i činjenica da u Briselskom sporazumu, u formi koji je javnosti dostupan, piše ono što piše u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Članovi Zakona 29, 30, 31 i 32 jasno govore pod kojim uslovima se mogu udruživati opštine. Isto se može videti u dokumentu sa kosovske strane.

Asocijacija kosovskih opština, koja se u Briselskom sporazumu navodi kao poredbena sa Zajednicom opštiina za srpskom većinom (član 3 Briselskog sporazuma), ima predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće. Ova asocijacija osnovana je po članu 31 Zakona o lokalnoj samoupravi. Statutom Kosovske asocijacije opština (član 3) se navode ciljevi i zadaci u oblastima koje je i sam Briselski soprazum naveo kao prioritne: urbanizam, privredna, nauka, kultura, zdravstvo i obrazovanje. Kao alat za ostvarivanje svojih interesa Kosovska asocijacija ima na raspolaganju između ostalog: saradnju opština, davanje mišljenja i sugestija na zakonske i podzakonske akte, pružanje organizacione i pravne pomoći organima opština, zastupanje pred stranim institucijama i međunarodnim organizacijama.

Nadležnosti koje garantuje Briselski sporazum opštinama sa srpskom većinom  na Kosovu nalaze se u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Ekonomski, odnosno urbani i ruralni razvoj su deo izvornih nadležnosti (član 17), dok su isključivo predlaganje komandira policijske stanice, obrazovanje, školstvo i kultura, u kojoj je naznačeno očuvanje nasleđa Srpske pravoslavne crkve, deo proširenih nadležnosti, koje imaju samo opštine sa srpskom većinom (član 19). Proširene nadležnosti u oblasti sekundarne zdravstvene zaštite, kojim su  opštine Severna Mitrovica, Gračanica i Štrpce ovlašćene su da obezbede sekundarnu zdravstvenu zaštitu, uključujući registrovanje i izdavanje licenci zdravstvenim ustanovama, zapošljavanje zdravstvenih radnika, isplatu plata i obuku zdravstvenih radnika i onih koji su zaposleni u administraciji su regulisane članom 20.

Proširena nadležnost u visokoškolskom obrazovanju je definisane članom 21. Njime je opština Severna Mitrovica ovlašćena da obezbedi visoko obrazovanje, uključujući registraciju i izdavanje licenci obrazovnim ustanovama, zapošljavanje nastavnog kadra, isplatu plata i obuku nastavnog i administrativnog osoblja. Članom 22 sve opštine u kojima su Srbi u većini imaju ovlašćene da obavljaju poslove iz oblasti kulture, uključujući zaštitu i unapređivanje srpskog i drugog verskog i kulturnog nasleđa na teritoriji opštine, kao i pružanje podrške lokalnim verskim zajednicama u skladu sa važećim zakonom. Ovaj član daje mogućnost kulturne saradnje sa drugim opštinama. I na kraju,  opštine sa srpskom većnom imaju isključivo pravo predlaganja kandidata za izbor komadira policijske stanice opštine u skladu sa kosovskim Zakonom o policiji.

Zakon o lokalnoj sammoupravi garantuje pravo Srbiji da (transparentno) pruža finansijsku i tehničku pomoć, ukjučujući pomoć u stručnom osoblju i opremi, opštinama, a sve u cilju realizacije poslova iz oblasti opštinskih nadležnosti (član 30.2). Ako se ovome doda Sporazum o pravosuđu, koji garantuje etničku raspodelu funkcija u pravosuđu na severu Kosova, otvara se pitanje, šta je to što bi Srbi na Kosovu imali više, čak i da je Kosovo deo Srbije kao autonomna pokrajina po modelu više od autonomije, manje od nezavisnosti,koji su zagovarali protivnici Ahtisarijevog plana?

Sve napred navedeno govori da je  srpskoj zajednici priznata politička autonomija, odnosno mogućnost da autonomno formuliše, realizuje i ostvaruje svoje interes i da za to ima finansijsku podršku iz Srbije i saradnju sa lokalnim samoupravama i institucijama iz Srbije. Da bi politička autonomija Srba na Kosovu bila održiva potrebno je da iz Srbije dobije podršku u formi institucionalnog i profesionalnog integriteta. To znači da se prekine sa praksom netransparentne raspodele novca i dobara bilo da su u pitanju redovna primanja ili “projekti”.

Ako se ovako stvari postave suštinski gubitnik u ovom procesu je partijska birokratija, ljudi koji je svoje karijere iz(gradili) na partijskom radu, a ne na jačanju integriteta institucija bilo onih u srpskom ili/i kosovskom sistemu. Njihov cilj je uvek bio da svoje interese očivaju zagovaranjem sveto-teritorijalnog koncepta integriteta. Zahtevi za dodatnu institucionalizaciju su zahtevi za očuvanje njihovih položaja, sinekura i uticaja u srpskoj zajednicom držaci je kao robom. Nije jasno zašto je u Briselskom sporazumu definisano da Vlada Kosovom Uredom ureduje osnivanje ZSO, kada je to regulisano Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Da se na radi o neargumentovanoj spekulaciji govori podatak da pomenuti lokalni planovi za unapređenje transparetnosti i integriteta u četri opštine severnog Kosova, a koji sadrže dobru praksu Grada Niša, čekaju više od dve godine na usvajanje. Pomenuti planovi su usklađeni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Briselskim sporazumom. To je primer  međuopštinske saradnje opštin sa srpskom većinom na Kosovu i gradova i opština u Srbiji koji imaju razvijene mehanizme borbe protiv korupcije koji su obaveza u okviru Akcionog plana za Poglavlje 23. .

Da sumiramo.Srpskoj strani je neprijatno da se poziva na Ahtisarijev paket iz 2008. godine, koji je odbacila. S druge strane, albanskoj strani je teško da svojoj (nacionalnistički orijentisanoj) javnosti saopšti da je pristajući na etnickie principe pri rasporadeli funkcija u pravosuđu uz proširene nadležnosti u Zakona o lokalnoj samoupravu pristala na međunarodno priznatu političku autonomiju Srba na Kosovu koju Briselski sporazum garantuje, autonomiju čija je pravna osnova Zakon o lokalnoj samoupravi, koji Srbima garantuje pravo udruživanja, zaštite svojim interesima i podršku iz Srbije, kao i povezivanje sa gradovima i opštinama iz Srbije.

Autor: Zoran Gavrilović, sociolog, osnivač Integrista

Dalje.

UZBUNJIVAČI ZA INTEGRITET IZBORNOG PROCESA
March 22, 2017
0
Truba

PODRŠKA UZBUNJIVAČIMA

Svaka osoba koja primeti da postoji prevara, nepravilnost, zloupotreba, ili da se sprovode druge radnje koje predstavljaju opasnost da se izborni proces ne odvija prema Ustavu Republike Srbije i zakonima može se obratiti putem meil adrese: izbori@integrist.net

Kada nam se obratite mi Vam pružamo:

Zaštitu ličnih podataka : Pravno savetovanje i advokatsko zastupanje : Medijsku podršku : Međunarodnu podršku preko udruženja građana Biro za društvena istraživanja (BIRODI) kao člana Koalicije za zaštitu uzbinjivača u Jugoistočnoj Evropi

Ko može da bude uzbunjivač u izbornom procesu?

  • Osobe koje jesu, ili su bile radno angažovane u institucijama i privrednim subjektima koji su akteri izbornog integrita (uključujući i volontere i honorarne saradnike)
  • Korisnici usluga navedenih institucija/organa vlasti
  • Poslovni partneri i suvlasnici u privrednim društvima (agencije za istraživanje javnog mnjenja, marketinške agencije, donatori stranaka)

Ko je zadužen za Integritet izbornog procesa?

Narodna skupština Srbije : Agencije za istraživanja javnog mnjenja : Republička agencija za elektronske medije : Agencije za marketing : Agencija za borbu protiv korupcije : Organizacije civilnog družtva koje se bave posmatranjem izbora : Sudovi i tužilaštva : Javni medijski servisi i privatni mediji : Političke partije : Donatori : Republički zavod za statistiku : Birači : Članovi izborih komisija