Dejanom Stankovićem do Las Vegasa, mislim…Surčina
Foto: pixabay.comFoto: pixabay.com

Aerodromi su imaginativni centri modernog sveta, kaže Alen de Boton.

”Tu se u konkretnoj formi nalaze sve teme modernosti koje se u medijima obično nalaze u apstraktnoj formi. Tu se iz prve ruke vidi globalizacija, uništavanje prirodne okoline, pomahnitali konzumerizam, slom porodice, uzvišenost modernosti…”.

Poslednjih godina, od kad živim u Stokholmu, sticajem okolnosti upoznah aerodroma kao nikad pre u životu. Polazna i dolazna stanica najčešće mi je bio glavni stokholmski aerodrom Arlanda. A onda, naravno, i ’’Nikola Tesla’’.

Putovanja Er Srbijom su mi gušt, ne samo zato što znače dolazak “kući”. Avioni su udobni, stjuarti i strjuardese ljubazni, hrana odlična… ’’Er Srbija je bolja SAS-’’, kažu mi drugari Šveđani, a oni se baš ne razmeću pohvalama. Ipak, u redu za čekiranje na Er Srbijin let na Arlandi, među putnicima koji preko Beograda lete dalje, uglavnom na Bliski i Srednji istok, svaki put mi jeretično pitanje dolazi na pamet: ’’Da nije JAT, uprkos prideva iz imena, možda ipak bio više srpski od Er Srbije?’’

Za razliku od domaće i domaćinske atmosfere iz JAT-a, koja je (bar na letovima iz Švedske) podsećala na lokalne autobuse iz Pomoravlja, na letu Er-Srbije od Stokholma do Beograda, ”naši” su često ”tiha manjina”. Glasniji budu Arapi, Izraelci, Grci… Za utehu, kome je potrebna, naše su ”nacionalne boje” aviona, posada… i ime. ”Dejan Stanković”. Za Stokholm i iz Stokholma obično leti ”Dejan Stanković”.

SAS-ovi avioni su bezimeni, ali zato u Norvidžanovoj floti lete ”Greta Garbo”, ”Ibzen”,  ”Kjerkegor”, ”Line”, ”Hans Kristijan Andersen”, ”Munk”, ”Selma Lagerlef”,  (danski) istraživač Arktika ”Knud Rasmunsen”, (švedski) astronom ”Anders Celsius”… Sve sami skandinavski klasici – pesnici, slikari, glumci, naučnici, istraživači, heroji pokreta otpora. Na desetine aviona i sve imena ”mrtvaka”. I, izuzev klizačice Sonje Heni (1912 – 1969), koja je osvajala zlatne medalje na tri Olimpijade, nijedan sportista.

Objašnjavajući stalni porast broja turista u Švedskoj, direktor švedske turističke organizacije ”Visit Sweden” Tomas Bril navodi dva faktora privlačnosti zemlje: 1. Netaknuta priroda; 2. Švedske vrednosti. ”Naš stil života i naše vrednosti fascinatni su turistima”, kaže Bril.

Mada se o tome šta su tačno ”švedske vrednosti” u poslednje vreme vode neprestane debate, kada se sleti na Arlandu one deluju veoma transparentno.

Glavni stokholmski aerodrom Arland

Glavni stokholmski aerodrom Arland

”Dobrodošli u moj grad”, obraćaju vam se Astrid Lindgren, Bergman, Nobel, Strinberg, Greta Garbo, Aba, Stig Lašon, Bjorn Borg, Rokset…i još desetine znamentih Šveđana, čiji veliki portreti, a ne reklame, krase zidove dugog aerodromskog hodnika.

 Glavni stokholmski aerodrom Arland

Glavni stokholmski aerodrom Arland

Ideja je od početka bila da se gostima grada pruži dobrodošlica ličnije prirode, ali i da se na elegantan i diskretan način potcrtaju vrednosti koje sve te ličnosti reflektuju.

Pošto i ”nadležni” za Aerodrom Arlanda shvataju da je šveđanstvo dinamična i promenjiva kategorija, prošle godine su u aerodromskim hodnicima osvanuli portreti pedesetak novih domaćina, savremenih muzičara, pisaca, umetnika, dizajnera, sportista. Kroz njih i njihova lica predstavlja se ”evolucija” kako Stokholma, tako i Švedske i ”švedskog puta”.

Kad pod utiskom Arlande slećem na ”Nikolu Teslu” zamišljam ko bi sve tu mogao da mi poželi dobrodošlicu. Razni mi ljudi padaju na pamet, desetine imena. Džaba ih tražim pogledom. Nema nikoga da mi u mom gradu poželi dobrodošlicu ličnije prirode kad izađem iz aviona.

U stvari, nije džaba, lažem. Dobrodošlicu u Beograd želi mi Casino Grand. I to ne jednom, nego bar desetak puta. Gde god se okrenem, dočekuje me Casino Grand. Kao da sam u Las Vegas došao.

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Jedna od ”aerodromskih” mudrolija Alena de Botona jeste da bi travel-agenti, umesto destinacije, svoje klijente pre trebalo da pitaju šta bi želeli da promene u svojim životima. Poenta putovanja, po njemu, nije samo da se dođe do mesta X ili Y, već je ono izraz dublje želje za unutrašnjom promenom.

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Kad me u Beogradu dočeka Casino Grand pitam se kakvoj se to unutrašnjoj promeni stremi ruletom i kladionicom? Koje se to ’’srpske vrednosti’’ time promovišu? Šta od sebe napravismo i koju ’’ekipu’’ uopšte želimo da dočekujemo?

Predrag Dragosavac

Švedski standard je…
Predrag DragosavacPredrag Dragosavac

”Hladno, ali standard”, bio je još jednom naslov u srpskim novinama, ovaj put uz vest da je Švedska zauzela prvo mesto među 162 zemlje rangirane na osnovu Good Country Indexa, kojim se na osnovu 35 indikatora (uglavnom raznih agencija Ujedinjenih nacija) meri pozitivan doprinos države načinu života, prosperitetu, jednakosti, zdravlju, blagostanju, kao i pozitivan odnos prema drugim državama, planeti itd.

Mada je duhovita opaska iz filma ”Lepa sela, lepo gore ušla” ušla u široku upotrebu da se, eto, citira i u medijima, ni ovaj put se nije otišlo korak dalje u objašnjenju – šta je stvarno “švedski standard”? Kad se potegne o tome, obično se završi i bez pravog započinjanja: To može tamo, ne može ovde; mi smo ovakvi, oni su onakvi… A baš ta priča je interesantna, jer niti je ”švedski standard” pao s neba, niti se toliko ogleda u veličini plate i besnim kolima; mnogo više je tu reč o temeljnoj postavci opšteg dobra i kvaliteta života.

I u ovoj najnovijoj rang-listi, Švedska se najbolje kotira u četiri kategorije – jednakost, blagostanje, zdravlje, prosperitet – što su manje-više sve tekovine socijalne države ili države blagostanja

Globalna bujica neoliberalizma i ovde je štošta srušila, ali socijalna država nije razvaljena u paramparčad kao u zemljama bivše Jugoslavije. Tekovina socijalne države u Švedskoj je, i posle svega, više nego bilo gde drugde i to se, gle čuda, u ovim i sličnim rangiranjima ispostavlja kao kvalitet.

Zato švedski standard pre svega ostalog znači – postojanje i poštovanje opšteg dobra i elementarne društvene solidarnosti. To je kohezivno tkivo društva. U švedskoj filozofiji politike i društva, poštovanje opšteg dobra i elementarne društvene solidarnosti granica je između preddruštvenog i društvenog stanja. Pre dogovora između rada i kapitala, odnosno sindikata i industrijalaca (kapitalista), i Švedska je bila siromašna, podeljena dubokim unutrašnjim konfliktima, a iseljavanje u svet masovno.

Suština tako definisanog švedskog standarda jeste u stalnom traženju i pronaleženju balansa koji, s jedne strane, svakom pojedincu omogućava pristojan i dostajanstven život, a, s druge strane, ne sputava preduzeća i kompanije koji teže rastu

Drugim rečima, Švedska je kapitalistička zemlja, ali švedski kapitalizam podrazumeva zadovoljavanje (bar) minimalnog interesa svih; ne zasniva se na beskrupuloznom izrabljivanju radnika dok ovaj ne pukne, nego taj radnik ima svoja zagarantovana prava, kao i mogućnost da živi pristojno, a i da poživi. Zadovoljavajuće rešenje te jednačine kao rezultat daje lojalnost prema državi.

Sledstveno tome, švedski standard su i emancipovani radnici, verovatno najemancipovaniji na svetu. Premijer Stefan Luven je zavarivač, ali je doktor nauka za 99% svojih kolega po svetu; sa srpskim kolegama i doktorantima da ga ne poredim. Moj stokholmski drugar Ilhan taj segment fenomena opisuje na svoj način:  ”Električari, vodoinstalateri, građevinci, stolari, smetljari…svi istetovirani, u radnim odelima, jedu suši sa štapićima…” Na dobijene komentare, odgovara malo širom elaboracijom: ”Penziono, zdravstveno, godišnji odmor – sve plaćeno. Svaki minut ekstra – duplo plaćen. Nema nikog iznad da se nad njima iživljava. Svaka letva i šaraf na mjestu, samo se po šemi radi i niko se nikom u posao ne miješa, pa nema ni stresa…dva sušija i oni su ko bomba. A tek ova gospoda – kad hoda zemlju ne dodiruje…” Može to da se definiše i na druge načine, ali Ilhan sažima suštinu.

Švedski standard su i jednostavnost, nerazmetljivost, skromnost

Stambene zgrade i stanovi u kojima živi većina ljudi veoma su jednostavni. Mnogi podsećaju na novobeogradske blokove, Konjarnik ili Karaburmu, s tom razlikom da se zgrade i zelene površine oko njih održavaju i da se o njima vodi računa, tako da i posle više decenija izgledaju novo, očuvano i čisto. U stanovima, čak i kod onih koji su zaista imućni, nema napucanosti. Funkcionalni minimalizam je opšte mesto. Mnogi uopšte nemaju automobile, već na posao idu biciklima. Nemati auto je i statusni simbol, a i izraz političkog stava. Na sličan način kao što stanari zgrade ”dele” veš-mašine u zajedničkoj prostoriji za pranje veša (zakazuje se unapred i u principu nema problema), tako može da se deli i auto, kome je i kad auto potreban.

Švedski standard su aktivni i angažovani građani

Da bi opstali u retko naseljenim oblastima sa nezgodnom klimom, pojedinci su od pamtiveka morali da se udružuju i organizuju. I ovde postoji ono šala-pitanje ”Šta prvo uradi troje Šveđana kad se zadese na pustom ostrvu? Odgovor je: ”Osnuju udruženje.” Troje ljudi je dovoljno. Švedska je kapilarno premrežena udruženjima. U zemlji od devet i po miliona stanovnika ima oko 200 hiljada udruženja. Ona su osnova i demokratije, ali i države, pošto je država nastala ”odozdo”, kao ugovorna tvorevina čija je svrha da bude u službi pojedinca.

Švedski standard je država kao servis pojedinca

Država koja nije balast, neprijatelj, derikoža, parazit, trut, nego ”subjekat” koji se trudi da stvori i održi ekvilibrijum unutar zajednice i teritorije kojom upravlja i da svima podjednako omogući ujednačen razvoj. Nije nametnuta spolja, nekom stranom intervencijom i okupacijom, niti je uzurpacijom iznutra postala plen pljačkaške i korumpirane političke klike otuđene od građana.

Švedski standard je i švedska statistika.

Šveđani su na nju jako ponosni, slično kao i na svoj minimalistički dizajn. Statistika im nije dika u smislu da slika što neko poželi; ona je funkcionalni skener. Na osnovu neulepšanih rezultata skeniranja kreira se politika. Suština švedske politike ista je kao i na drugim mestima – šta i kako se oporezuje i kako se ta sredstva dalje raspodeljuju i za šta se koriste. Jedina razlika je u tome što je to ovde jasno i transparentno, nema zamagljivanja. Svake jeseni, kad počne parlamentarna rasprava o godišnjem budžetu, u njoj učestvuju bukvalno svi.

Svako ko se bavi kućnim budžetom i svakodnevnom matematikom života u ”domaćinstvu” smatra se pozvanim i kompetentnim da u toj raspravi učestvuje. Jer, budžet države koja je servis građana, tiče se svakog građanina i o njemu ne odlučuju samo ”eksperti”, makar to bili i lumeni kalibra Dinkića, Đelića ili Jorgovanke Tabaković.

Švedski standard je i permanentno obrazovanje i usavršavanje

Ne samo da zemlja ima najveći procenat ljudi u sistemu obrazovanja u uzrastu do 25 ili 30 godina, nego i u onom od 30 do 99 godina. Poredak se temelji na obaveštenom i obrazovanom građaninu, svesnom svojih prava i odlučnom da svoja prava koristi, ali i brani, ako je i kad je potrebno.

Švedski standard su, na kraju i na početku svega, prilično zdravi i pravi građani.

Ljudi dosta hodaju, voze bicikle, bave se sportom; količina stresa koja se svakodnevno upija znatno je manja, a prosečna dužina godišnjeg odmora ili roditeljskog odsustva znatno veća nego u drugim sredinama. Rezultat svega toga je duži rok trajanja pojedinaca i pojedinki. Ilhan zato upozorava: ”Drugari, ako nekada dođete u Stokholm i napalite se na dame gledajući ih s leđa, provjerite dobro, može da bude bakica od 70, 80 godina…”

Predrag Dragosavac

Konstantno jačati stubove društvenog integriteta
Stubovi

Koncept „Sistema društvenog integriteta“ (National Integrity System – NIS ) nastao je u pokretu Transparency International 1990-tih godina kao jedno od osnovnih oruđa TI za borbu protiv korupcije, odnosno za njeno sprečavanje. Nalazi NIS-a ukazuju na specifične slabosti u sistemu integriteta, ali i na najbolje prakse.

Procena NIS može se koristiti kao sredstvo monitoringa za ocenu ukupnog napretka ili nazadovanja celokupnog sistema integriteta ili pojedinih institucija/stubova.

Procena sistema društvenog integriteta (National integrity system – NIS) Srbije za 2015. godinu predstavlja nezavisni „snimak stanja“ ali i poređenje u odnosu na prethodnu studiju – NIS 2011. NIS ocenjuje pravni okvir, odnosno propise na osnovu kojih funkcioniše 16 „stubova integriteta“ i daje ocenu njihovog funkcionisanja u praksi. NIS nije ocena korupcije u okviru institucija (stubova) niti ocena truda koje su pojedine institucije uložile u borbi protiv korupcije. Kroz nalaze ovog istraživanja se ponajpre može sagledati potencijal „stubova“ (to jest, državnih institucija i sektora društva) da ispune svoju ulogu u borbi protiv korupcije i da se odupru korupciji.

U ovom tekstu donosimo nastavak osvrta na Pojedinačne stubove ‘’Sistema društvenog integriteta’’ u 2015:

Javni sektor je i dalje politizovan. Propisi koji se odnose na profesionalizaciju javnog sektora se direktno krše od 2011. godine i značajan broj državnih službenika na položaju i dalje je u „v.d. stanju”.

Odabir, zapošljavanje i napredovanje državnih službenika često je povezano sa partijskom pripadnošću. Nije obezbeđena odgovarajuća transparentnost organa vlasti. Zakon o zaštiti uzbunjivača (u primeni od juna 2015.) još nije doneo promene u pogledu spremnosti državnih službenika da prijave korupciju ili druge oblike zloupotreba, mada se zna za slučajeve u kojima su pojedinci tražili zaštitu po osnovu ovog zakona. Nije bilo relevantnih promena u Zakonu o državnoj upravi. Reforma javne uprave u 2014, pokrenuta zbog budžetskih ograničenja i najave novih politika („teške reforme“) još nije dovela do većih promena.

Institucionalni nadzor državnih preduzeća je neefikasan i netransparentan.

Bilo je određenih poboljšanja u odnosu na NIS-2011 u oblastima kao što su javne nabavke i priprema nacrta zakona. Zakonski okvir za javne nabavke je uglavnom u skladu sa standardima EU i izdvaja sprečavanje korupcije kao prioritet. Međutim, pravila se ne primenjuju uvek, a nivo konkurencije u postupcima javnih nabavki i dalje je nizak. Kao i u NIS-2011, borba protiv korupcije i postupanje po prijavama kršenja zakona ne vrši se na sveobuhvatan način. Mali broj organa državne uprave ima sopstvene antikorupcijske planove, a nekoliko je organizovalo sopstvene programe i dozvolilo građanima da im pomognu u borbi protiv korupcije.

U poslovnom sektoru nije bilo velikih promena u odnosu na NIS 2011. Postoji ogromna razlika između propisa i prakse.

Osnivanje firme je jednostavno, ali njihov rad nije, zbog problema sa sporim izvršavanjem ugovora. Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama se ne primenjuje u praksi. Značajno je prisustvo države u privredi. Pravna nesigurnost i nejednaka primena zakona, kao i nepredvidljive izmene raznih poreza i nameta su oblici neželjenog mešanja države u poslovni sektor. Osnovni podaci o registrovanim preduzećima su dostupni javnosti. Upitno je, međutim, koliko su pouzdani finansijski izveštaji i izveštaji revizora. Poslovni sektor nije dovoljno aktivan u pokretanju vlasti na antikorupcijsko delovanje i ne pruža podršku antikorupcijskim naporima civilnog društva.

Preduzeća u državnom vlasništvu su pod kontrolom političkih partija.

U većini javnih preduzeća na republičkom nivou nisu sprovedeni Zakonom predviđeni mehanizmi koji su imali za cilj da umanje politički uticaj i dovedu do profesionalizacije upravljanja. Na čelu velikog broja JP su vršioci dužnosti, imenovani po političkoj osnovi, po prethodno važećem zakonu, umesto kandidata koji bi bili izabrani na konkursima. Ova preduzeća često krše pravila u vezi sa transparentnošću rada, ali i odredbe drugih zakona – o javnim nabavkama i o računovodstvu. Kvalitet rada nadzornih odbora pokazuje da sistem odgovornosti, postavljen zakonskim okvirom, ne funkcioniše u potpunosti u praksi.

Nije bilo značajnih promena u vezi sa Republičkom izbornom komisijom od istraživanja za NIS 2011 u propisima, praksi i ulozi ovog organa.

RIK nije nezavisno telo, već organ koji čine predstavnici političkih partija. Uprkos tome i zahvaljujući međustranačkoj kontroli, RIK je obezbeđivao sprovođenje fer izbora. Njegova transparentnost smanjena je od NIS-a 2011. godine, jer osnovni podaci o RIK-u (sredstva koja koristi i druge informacije propisane Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) ili nisu dostupne ili su zastarele (informator o radu nije ažuriran više od tri godine).

Poverenik za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti) i dalje ima problem ograničenih resursa, prvenstveno po pitanju broja zaposlenih, ali je u ovoj oblasti došlo do poboljšanja u odnosu na 2011.

Nije bilo pokušaja mešanja u rad Poverenika, ako se izuzmu povremeni verbalni napadi na čelnika ove institucije. U praksi, operativna nezavisnost institucije u dobroj meri zavisi od sposobnosti i kvaliteta rukovodioca. Rad institucije je transparentan, i uključuje objavljivanje podataka preko onoga što se traži propisima. Iako to nije primarna funkcija ovog organa, Poverenik je prepoznat po aktivnostima u borbi protiv korupcije, naročito kroz podizanje svesti javnosti o značaju slobodnog pristupa informacijama za prevenciju korucije.

Zaštitnik građana (ombudsman) deluje nezavisno od izvršne vlasti.

Postoje pokušaji da zaštitnik lično bude uvučen u političke debate ili da se izveštaji institucije politizuju. Rad ombudsmana je transparentan, a rezultati vidljivi. Ombudsman još uvek ima problem nedovoljnih resursa.

Tokom proteklih sedam godina stanje u vezi sa resursima Državne revizorske institucije se poboljšalo, ali je kapacitet i dalje daleko od zadovoljavajućeg.

Nije bilo promena u pravnom okviru u odnosu na NIS 2011. Stiče se utisak da DRI deluje nezavisno u praksi, ali činjenica da kriterijumi na osnovu kojih DRI bira subjekte revizije nisu transparentni, ostavlja prostor za pitanje o mogućnosti uticaja spoljnih aktera na taj izbor. Transparentnost DRI se povećala od istraživanja za NIS 2011. DRI redovno podnosi krivične i prekršajne prijave zbog nepravilnosti otkrivenih tokom revizije.

Agencija za borbu protiv korupcije je unapredila nezavisnost, transparentnost i odgovornost u praksi, u odnosu na istraživanje za NIS 2011.

Ocena je da Agencija radi profesionalno i nepristrasno i objavljuje sve informacije za koje je propisana takva obaveza. Njen internet sajt je značajno unapređen u odnosu na NIS 2011, ali treba povećati broj informacija koje se objavljuju i ažurnost. Agencija i dalje ne raspolaže odgovarajućim resursima. Suočava se i sa opstrukcijom u pokušaju da izdejstvuje izmenu Zakona kojom bi dobila veća kontrolna ovlašćenja. Prevencija je jedna od glavnih oblasti rada Agencije i tu je primetan određeni napredak u odnosu na NIS 2011. Agencija takođe sprovodi edukacije, ali je obim ovih aktivnosti ograničen raspoloživim sredstvima.

Bilo je malo promena u vezi sa stubom civilno društvo od NIS-a 2011.

Neki koraci su načinjeni u oblasti finansiranja iz javnih izvora – zakon propisuje da se sredstva dodeljuju isključivo na konkursima, a 2012. je usvojen podzakonski akt koji reguliše dodelu. S druge strane, ova pravila se često krše i zaobilaze, a podaci o izdvajanjima iz budžeta za OCD nisu potpuni i provereni. Registracija udruženja je jednostavna i postoji veliki broj OCD. Nije bilo nikakvog napretka u pogledu Etičkog kodeksa civilnog društva koji je predstavljen u prvoj polovini 2011. Mali broj organizacija ima adekvatne kapacitete i ozbiljno i sistematski radi u oblasti političkih reformi i borbe protiv korupcije. Kapacitet OCD da nadziru vlast je nizak, posebno na lokalnom nivou. Kao što je bio slučaj i 2011. godine, OCD doživljavaju neprijatnosti kada se bave tim aktivnostima, te ih stoga izbegavaju.

Mediji i novinari suočavaju se sa velikim pritiscima i autocenzurom.

Politički i ekonomski centri moći i oglašivači, takođe povezani sa političkim centrima moći, imaju snažan uticaj na medije. Istraživačko novinarstvo je slabo razvijeno, a izveštavanje o korupciji se uglavnom zasniva na prenošenju saopštenja i izjava državnih organa i policije ili podataka koji „cure” iz istraga. Novi medijski zakoni iz 2014. godine značajno su, mada ne i svuda gde je bilo potrebno, unapredili pravni okvir. Neka od rešenja još nisu u potpunosti primenjena u praksi.

Analiza NIS 2015 donosi desetine preporuka za sve stubove, kako one koje se odnose na same stubove i interne mehanizme, tako i one koje bi trebalo da srpvedu izvršna i zakonodavna vlast, stvarajući okvir za povećanje integriteta pojedinih stubova.

Opšti prioriteti su:

– povećanje transparentnosti procesa donošenja odluka, posebno na nivou izvršne vlasti, a u vezi sa zaključivanjem ugovora, analizama troškova i koristi, nadzorom, lobiranjem i imenovanjima rukovodilaca preduzeća u državnom vlasništvu

– depolitizacija upravljanja u javnom sektoru, posebno u javnim preduzećima

– dalje jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i stvaranje uslova za slobodan i neselektivan rad organa gonjenja

– uvođenje mera radi povećanja broja prijavljenih slučajeva korupcije, kao što su proaktivne istrage korupcije, kredibilna zaštita uzbunjivača i promovisanje primera istraga zasnovanih na iskazima uzbunjivača

– stavljanje na raspolaganje dovoljnih resursa za rad nezavisnim državnim organima uključenim u suzbijanje korupcije i korišćenje izveštaja tih organa za parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću, a posebno izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o sprovođenju najvažnijih strateških dokumenata

– uvođenje prakse izrade i razmatranja analize korupcijskih rizika u propisima i procene uticaja antikorupcijskih odredaba zakona i strategija

– puna primena medijskih zakona i stvaranje uslova za funkcionisanje medija bez pritisaka i uticaja od strane poltičkih i ekonomskih centara moći.

Zlatko Minić, Transparentnost Srbija 

Nenad Antić: Nisam više hteo da budem tihi svedok sistemske korupcije
Nenad Antić,  koordinator za integritet grada VranjaNenad Antić, koordinator za integritet grada Vranja

Nisam više hteo da budem tihi svedok sistemske korupcije koja je proteklih decenija ekonomski razorila našu državu i moj grad Vranje i moralno opustošila naše društvo. Što sam više izučavao ovu materiju sve više sam bio svestan razmere sistemskog razaranja koje je iza sebe ostavila korupcija i posledice po ekonomski, socijalni i demokratski razvoj i kapacitet naše zemlje. Antikorupcijska inicijativa u našem gradu nije postojala, niti normativna regulisanost, kao ni politička volja aktuelne vlasti da spreči sistemsku korupciju koja je bila zastupljena u svim segmentima društveno – političkog života Vranja.

Shvatio sam da moram da se trgnem iz te opšte društvene anomije u koju je zapala većina Vranjanaca i krenem u borbu protiv ove društvene devijacije

Naravno, bio sam svestan da kao pojedinac nisam imao nikakve šanse. Jedino u političkoj borbi, kao član političke stranke u širokom političko – društvenom konsezusu smo mogli da pobedimo lokalnu političku grupaciju koja je bila glavni generator korupcije u gradu. I to se aprila 2016.godine i dogodilo jer smo posle 26 godina neprekidne vladavine SPS-a pobedili, i posle 72 godina Vranje je dobilo jednog nekomunističkog gradonačelnika.

I to je samo po sebi ogroman uspeh i osnovni preduslov uspešne borbe protiv korupcije. Nova lokalna vlast je postavila potpuno novi politički koncept upravljanja gradom. To je podrazumevalo promenu nasleđenog korumpiranog sistema i temeljnu reformu lokalnih institucija kroz proces uspostavljanja principa vladavine prava, transparentne i odgovorne lokalne vlasti, veće participacije građana u donošenju važnih političkih odluka.

Mi u Vranju smo na samom početku procesa stvaranja jednog efikasnog antikorupcijskog mehanizma

Možda je formalno taj proces započeo 14 novembra ove godine kada me je Gradsko Veće grada Vranja imenovalo za koordinatora za integritet lokalne samouprave. Verujem da ću u saradnji i uz veliku stručnu i logističku pomoć Biroa za društvena istraživanja iz Beograda postaviti zdrave temelje antikorupcijske infrastrukture, a korupciju proterati na margine društva. Neću se zadovoljiti prosečnim rezultatima. Želim da Vranje kao i La Paz i Hong Kong, u svim knjigama i udžbenicima o korupciji i borbi protiv korupcije pominje kao primer dobre prakse.

Nenad Antić,  koordinator za integritet lokalne samouprave