Integritet treba da postane društveno priznata vrednost
Miroslava Milenović, Savet za borbu protv korupcijeMiroslava Milenović, Savet za borbu protv korupcije

“Osoba od integriteta ulaže u svoje znanje , čuva svoju pamet od mentalnih zagađenja i ima postojan stil bez obzira na “in” trendove. Rivalstvo je tim osobama nepoznato jer umeju da vrednuju druge i da ustupe mesto boljem od sebe (vukajlija.com)”

Živimo u vremenu kada Srbija proživljava krizu ekonomskog kolapsa i insititucionalnog rasula, s pravom se pitamo: šta preostaje običnom “malom” čoveku smoždenom u čeljustima svakodnevne borbe za preživljavanjem. Planska dezintegracija institucionalnog sistema suštinski otežava svakodnevni život.

Blokada do srži korupmpiranog i sledstveno tome blokiranog pravosudnog sistema stvara sve veći osećaj nesigurnosti i straha. Gruba manipulacija vlasti potpuno podređenih i udavljenih  medija generiše moralnu i političku konfuziju bez presedana u istoriji ove zemlje.

Ređaju se bitna životna pitanja, individualna i kolektivna. Traže se hitni, neodložni i jasno formulisani, artikulisani odgovori. A odgovora nema jer vlast nema integritet.

Njihova (ne)dela govore više od njihovih reči.

Zarobljeni u stalnim aferama, udavljeni u lažnim diplomama, fabrikovanim filmskim dešavanjima, nemaju odgovore na rastuće životn probleme građana, borba protiv korupcije je deklarativna, čak i 24 predmeta Saveta za borbu protiv korupcije, novembra 2016.godine nisu završeni iako je Premijer na filmskoj konferenciji za štampu obavestio javnost pre nekoliko godina da jesu.

Jednom izgovorena laž, jednom dato neispunjeno obećanje kao i nesposobnost da se snosi odgovornost za propuste i greške urušavaju integritet pojedinca.

Raspad kolektivnog moralnog integriteta povlači za sobom i neodrživost ličnog, individualnog integriteta. Masovno se kreiraju pojedinci, koji u nedostatku svog ličnog integriteta pristaju na saučestvovanje u uništavanju socijalnog integriteta, srozavajući i sebe i društvo u celini. U  takvom moralnom ambijentu pitanje lične i kolektivne časti više nije na dnevnom redu. Umesto toga imamo samo bedan surogat: razmetanje i busanje u grudi a sam pojam časti je na taj način dodatno kompromitovan.

U takvom društvu osoba sa integritetom mora da ima veliku ličnu hrabrost.

Integritet države se pre svega ogleda u celovitosti njenih granica i mogućnosti da svojim građanima obezbedi normalan dostojanstven život.

Ako država nema integritet onda postaje slaba država a njeni građani ne mogu da zadovolje najosnovnije potrebe.

Srbija je slaba država, sa Ustavom za koji je postalo normalno da se ne poštuje, sa sudstvom gde je pravda dostižna samo pojedincima, gde kriminalci hodaju ulicama, gde podzemlje diktira našoj deci  način života, gde je korupcija postala način života. Srbija prolazi  jasno vidljivu fazu sveopšte erozije.

Demokratske tekovine koje su, uz sva saplitanja i nedoslednosti, dostignute posle petooktobarskog prevrata sada se sistematski gaze. Funkcionisanje državnih institucija se svakoga dana sve više urušava i blokira njihov rad. Službe bezbednosti ponovo izmiču kontroli javnosti uz realnu opasnost da budu zloupotrebljene u partijske i lične svrhe.

Usvajanje i primena Plana integriteta je važna aktivnost u borb protiv korupcije I još jedno od mnogih mrtvih slova na papiru u Srbiji. U Srbiji je deklarativna borba protiv korupcije, u trendu je  usvajanje najrazličitijih strategija, planova, formiranje koordinacionih tela i timova. I dok papir trpi sve, rezultitati su slabi.

Dela govore više o reči, a nažalost dela nema.

Sporadična spektakularna hapšenja ne rezultiraju osuđujućim presudama, korupcija cveta a presuđenih koruptivnih predmeta nema. Integritet postaje staromodna vrlina, nisko kotirajuća u vremenu trke za glasovima zarad vlasti.

Državni moral, lični moral, čast, poštenje moramo da vratimo u naš život. Integritet treba da postane društveno priznata vrednost. Za to treba građanske hrabrosti, dostojanstva i poverenja. Poverenja da su promene moguće.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije

Plan integriteta: Još jedno mrtvo slovo na papiru
Integritet/Foto: Dijalog NetIntegritet/Foto: Dijalog Net

Zakonom o Agenciji za borbu protv korupcije definisana je obaveza donošenja planova integriteta državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih službi i javnih preduzeća.

U novembru 2010. godine stupile su na snagu Smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta. Početkom 2012. godine svetlo dana je ugledao Priručnik za izradu plana integriteta.

Od novembra 2010. godine do septembra 2016. godine ovom državom upravljalo je dva predsednika Republike (Boris Tadić, Tomislav Nikolić), tri premijera (Mirko Cvetković, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić), dva prva potpredsednika vlade (Aleksandar Vučić Ivica Dačić), veliki broj potpredsednika, ministara, pomoćnika ministara, državnih sekretara, direktora agencija, javnih preduzeća, predsednika upravnih i nadzornih odbora …itd.

U predizbornoj kampanji nismo čuli gotovo nijednu pohvalu u kontekstu praktičnog doprinosa borbi protiv korupcije. Ako izuzmemo hapšenja. A praktičan doprinos borbi protiv korupcije možete izjednačiti sa ispunjavanjem zakonskih obaveza. Na primer, iz Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Na primer, iz Zakona o javnim preduzećima.

Usvajanje i primena Plana integriteta je, ako ne prva, onda jedna od važnijih aktivnosti praktičnog doprinosa borbi protiv korupcije.

Zanimljivo je i da opozicija u prethodne četiri godine nije koristila priliku koju je dobijala od vlasti. U kreiranju parlamentarnih diskusija i predizbornih kampanja opozicionih stranka podaci o usvojenim planovima integriteta mogu dobro poslužiti. Ko bi odoleo podatku da 71% institucija u sistemu javnih preduzeća nije ispunilo svoju obavezu ili da 72% institucija u sistemu zdravstva nije ispunilo zakonsku obavezu donošenja plana integriteta? Izgleda samo političke partije u Srbiji.

Poslednji rok za donošenje planova integriteta bio je 31.03.2013.godine.

Podaci jasno pokazuju koliko je državni aparat zainteresovan za aktivnu borbu protiv korupcije, koji delovi državnog aparata se odupiru da izvrše zakonsku obavezu.

Agencija za borbu protiv korupcije je samo jedno od nezavisnih regulatornih tela koje pokušava da doprinese da ovo društvo i ova država poštuju vladavinu prava. Način na koji se (bilo koja) vladajuća garnitura ophodi prema nezavisnim regulatornim telima, predstavlja, u suštini, odnos tih vladajućih garnitura prema nama, građanima ove države.

Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i drugim nezavisnim regulatornim telima (Zaštitnik građana,PoverenikPoverenicaRevizor….) potrebna je podrška građana, organizacija civilnog društva, medija. Ta podrška može biti raznolika. Jasnim (ali i glasnim) insistiranjem na poštovanju principa vladavine prava. Insistiranjem na primeni zakona. Insistiranjem na usvajanju planova integriteta. Insistiranjem na antikorupcijskoj kulturi ponašanja i delovanja. I političara i građana.

Aleksandar Milijašević, predsednk udruženja Dijalog i glavni i odgovorni urednik portala Dijalog Net

Zašto integritet i Integrist?
October 14, 2016
0
integritet

Zakonitost, jasne nagrade i očekivanja, poverenje, doslednost i izvesnost su, ako ne egistencijalne potrebe bilo kog građanina, ono zasigurno potrebe od čijeg postojanja zavisi da li je neka institucija, ali i društvo u celini, po meri građanina.Bilo da je reč o građanskoj, profesionalnoj ili institucionaloj formi, uloga integriteta u društvu je da poveća izvesnost, uvede kriterijume i garantuje poštovanje pravila, procedura, obaveza i pravnih i etičkih sankcija. Sve to je nezamislivo bez transparetnosti i odgovornosti.

Integritet sprečava opstajanje ili nastanak anomiije, stanja bezakonja čije je „rodno mesto“ spremnost skoro svakoga pravnog i fizičkog lica da ne birajući sredstva ostvaruje ciljeve i potrebe oličene u pravima i interesima.

Mitskim jezikom rečeno, s jedne strane, zlo anomije i dezorganizacije, a sa druge strane, dobro integriteta građana, profesija i institucija, bilo da su javne, privatne ili građanske.

I kao u svakoj bajci potreban je junak, junak koji će doneti pobedu nad zlom.

Mi to mitsko biće vidimo u Integristu, zajednici u off i online prostoru čija je osnovna jedinica građanin i/ili institucija satkana od integriteta, odnosno spremna da se potčinjavajući integritetu bori za njega.

Mitska priroda Integristu nije samo data od strane inicijatora, već i njegove svrhe i prepostavljenog zadatka, da se (iz)bori sa korupcijom u društvu nedovršene tranzcije, kojim dominiraju otuđene i dezorganizovane institutucije i anomični građani.

Crpeći snagu iz građanske hrabrosti, dostojanstva, ali i poverenja i solidarnosti među građanima, Integrist ima zadatak da jača građanski, profesionalni i institucionalni integritet, posebno onih koje se bore protiv korupcije.

U prilog nasušnoj potrebi za Integristom govore nalazi istraživanja o toleranciji korupcije i spremnosti da se korupcija koristi kao alat za svoje ciljeve, jer u društvu niskog integriteta korupcija je rešenje. I sve bi to bilo možda prihvatljivo, da od takvog društva, ili najbolji beže ili ga potrebni zaobilaze.

Lokalni antikorupcijski forum grada Niša, građanska inicijativa pretočena u autonomno gradsko telo koje, i pored sistemske i sistematične opstukcije Grada Niša, radi svoj posao i samonikli lokalni građanski pokreti su plod potrebe za integritetom, tj. za smislom, izvesnošću, pravdom i pravom.

Oni su odgovor na neuspelu tranzciju koja je završena uspostavljenjem sistema otuđenih i korumpiranih institucija koje ne (žele da) vide građane na šta građani odgovoraju nepoverenjem.

Za ovakvu sliku kriva je antikorupcijska industrija, koja je u borbi protiv korupcije stavila prioritet na pravljenje zakona i institucija, ali ne i na primenu koja bi građanima donela korist.

Tako je nastao sistem borbe protiv korupcije koji ima legalitet, ali ne i legitimitet, jer njegova korist za građane je skoro ponižavajuće mala, tako da građani, a posebno mladi, rešenje vide u korupciji i anomičnom ponašanju, jer u suprotnom rizikuju da budu na margini društva zbog isključenosti iz „koruptivnih lanaca preživljanja“.

E, to je tačka od koje kreće Integrist.

Umesto „koruptivnih lanaca preživljanja“, udruženi online i offline građani su i za integritet.

Integrist nije zamena za offline stvarnost, on je online sredstvo za merenja građanskog, profesionalnog i institucionalnog integriteta, podrške i promocije ljudi od integriteta u borbi za integritet, jednom rečju stvaranju Koalicije za integritet.

Dobrobošli! #MiZaIntegritet

Ništa bez miliona
Milioni za integritetMilioni za integritet

Danas sam se sreo sa stručnjacima EU koji prave merila za praćenje puta Srbije ka EU u delu poglavlja 23.

Ja sam im rekao šta sam imao, a to je –  da je na polju borbe protiv korupcije glavni problem  previše antikorupcijskih institucija, pre svega onih koje treba da na stranputicu stave Agenciju i Savet za borbu protiv korupcije.

Šta je alternativa?

U istraživanju koje je sproveo Biro za društvena istraživanja, u telefonskoj anketi je učestvovalo 1004 građana i građanki Republike Srbije. Od ukupnog broja anketiranih građana i građanki na reprezentativnom uzorku, 54.4% je izjavilo da je spremno da se uključi u borbu protiv korupcije. Prevedeno u brojke, to je preko 3.000.000 građane Srbije!

Komentarišući nalaze ovog istraživanja sa kolegama iz BIRODI-ja, zaključili smo da se snaga ta tri miliona u javnosti ne vidi. Razlog je što nedostaju ‘’alati’’, odnosno akteri koji će “oduvati” korupciju,  odnosno akteri koji će  integritet učiniti društveno priznatom vrednosti, a ne predmetom za ismevanje od onih koji su pod “kulturno-medijskom” anestezijom onih koji svoje milione zarađuju uz pomoć korupcije.

Tu je tačka nastanka Integrist.net, društvene mreže koja treba da okupi ljude od integriteta, za sada preko 3.000.000 građana i građanki  Srbije.

Jasno i glasno –  to nam je cilj, cilj koji možemo da ostvarimo samo sa vama, sa vama koji ste većina u Srbiji.

Na putu ka tom cilju stoji nam prepreka zvana anomija.

Stavovi ispitanika o anomiji

Stavovi ispitanika o anomiji

Anomiju karakterišu osećanja besperpektivnosti, neodgovornosti, materijalne frustriranosti, egoizma, izostanka solidarnosti, makijavelizma, potcenjivanje i neprihvatanje etičnosti i morala. To stvara ljude koji ne biraju sredstva da bi ostvarili svoje ciljeve.

Avgustovsko istraživanje Biroa za društvena istraživanja govori da je anomija visoka.

Zato je potrebno pokazati da postoje ljudi koji su orijentiri u nevreme. Neke smo sami pronašli, neke ćete nam vi preporučiti, neki će se sami javiti, a neki će se preobraziti želeći da sa sebe skinu odeću anomije verujući da će na taj način preživeti tokom nevremena.

Ljudi od integriteta, uzbunjivači, posvećeni borci protiv korupcije u antikorupcijskim institucijama i mediji su jedini koji mogu da borbi protiv korupcije vrate legalitet, legitimtet  i integritet. Za zarobljenu državu, za dezorganizovanu državu, (antikorupcijske) institucije i anomične građane i građanke rešenje je korupcija.

Za 3.000.000 građana i građanki Srbije to nije!

Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja