Plan integriteta: Još jedno mrtvo slovo na papiru
Integritet/Foto: Dijalog NetIntegritet/Foto: Dijalog Net

Zakonom o Agenciji za borbu protv korupcije definisana je obaveza donošenja planova integriteta državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih službi i javnih preduzeća.

U novembru 2010. godine stupile su na snagu Smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta. Početkom 2012. godine svetlo dana je ugledao Priručnik za izradu plana integriteta.

Od novembra 2010. godine do septembra 2016. godine ovom državom upravljalo je dva predsednika Republike (Boris Tadić, Tomislav Nikolić), tri premijera (Mirko Cvetković, Ivica Dačić, Aleksandar Vučić), dva prva potpredsednika vlade (Aleksandar Vučić Ivica Dačić), veliki broj potpredsednika, ministara, pomoćnika ministara, državnih sekretara, direktora agencija, javnih preduzeća, predsednika upravnih i nadzornih odbora …itd.

U predizbornoj kampanji nismo čuli gotovo nijednu pohvalu u kontekstu praktičnog doprinosa borbi protiv korupcije. Ako izuzmemo hapšenja. A praktičan doprinos borbi protiv korupcije možete izjednačiti sa ispunjavanjem zakonskih obaveza. Na primer, iz Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Na primer, iz Zakona o javnim preduzećima.

Usvajanje i primena Plana integriteta je, ako ne prva, onda jedna od važnijih aktivnosti praktičnog doprinosa borbi protiv korupcije.

Zanimljivo je i da opozicija u prethodne četiri godine nije koristila priliku koju je dobijala od vlasti. U kreiranju parlamentarnih diskusija i predizbornih kampanja opozicionih stranka podaci o usvojenim planovima integriteta mogu dobro poslužiti. Ko bi odoleo podatku da 71% institucija u sistemu javnih preduzeća nije ispunilo svoju obavezu ili da 72% institucija u sistemu zdravstva nije ispunilo zakonsku obavezu donošenja plana integriteta? Izgleda samo političke partije u Srbiji.

Poslednji rok za donošenje planova integriteta bio je 31.03.2013.godine.

Podaci jasno pokazuju koliko je državni aparat zainteresovan za aktivnu borbu protiv korupcije, koji delovi državnog aparata se odupiru da izvrše zakonsku obavezu.

Agencija za borbu protiv korupcije je samo jedno od nezavisnih regulatornih tela koje pokušava da doprinese da ovo društvo i ova država poštuju vladavinu prava. Način na koji se (bilo koja) vladajuća garnitura ophodi prema nezavisnim regulatornim telima, predstavlja, u suštini, odnos tih vladajućih garnitura prema nama, građanima ove države.

Agenciji za borbu protiv korupcije, ali i drugim nezavisnim regulatornim telima (Zaštitnik građana,PoverenikPoverenicaRevizor….) potrebna je podrška građana, organizacija civilnog društva, medija. Ta podrška može biti raznolika. Jasnim (ali i glasnim) insistiranjem na poštovanju principa vladavine prava. Insistiranjem na primeni zakona. Insistiranjem na usvajanju planova integriteta. Insistiranjem na antikorupcijskoj kulturi ponašanja i delovanja. I političara i građana.

Aleksandar Milijašević, predsednk udruženja Dijalog i glavni i odgovorni urednik portala Dijalog Net


Odgovorite

Morate biti prijavljeni da ostavite komentar.